Iako nikako ne bi smeo da postane izgovor da queer književnosti ne posvećujemo ostatak godine, jun kao Mesec ponosa je povod da proslavljamo queer književnost, ali i da je kritički analiziramo. Na najpopularnijim listama koje preporučuju knjige sa LGBT+ temama često se nalaze različite varijante priča o odrastanju, ljubavni romani o istopolnoj privlačnosti, klasici sa (impliciranim) queer odnosima, a u poslednje vreme se pojavljuje sve više priča o istopolnim porodicama i roditeljstvu. Međutim, queer književnost ne čine (samo) dela koja obrađuju LGBT+ teme, već i ona koja su anti-normativna, fluidna i gotovo neuhvatljiva u svojoj formi. Jer queer je oduvek bio preispitivački i radikalan u borbi za jednakost i različitost, u maštanju za drugačijom vrstom društvenih odnosa, zato jun i pamtimo kao Mesec ponosa po pobuni u Stonewallu.
Zbog toga se u današnjem tekstu posvećenom Mesecu ponosa nećemo fokusirati na dela koja su queer primarno po tematici, već po formi i politici. Konkretno, reč je o proznoj poetici Asje Bakić koja – iako najčešće svrstavana u feminističku književnost, što nesumljivo takođe jeste – predstavlja jednu od najsvežijih i najinovativnijih queer poetika u našem regionu poslednjih godina. Baš kao što je teško kategorizovati queer kao pojavu, zbirci priča Asje Bakić (Mars i Sladostrašće) je teško pripisati precizne žanrovske odrednice. Iako njene priče sadrže elemente spekulativne fikcije, naučne fantastike, horora, trilera i magijskog realizma, njihovo umetanje u bilo koju od ovih žanrovskih kutija bilo bi nasilno. Jedini žanr koji bi mogao da definiše Mars i Sladostrašće bila bi „nova bizarnost“ (new weird), zato što ona sadrži elemente prethodno navedenih žanrova, a zasnovana je na postulatima fluidnosti, začudnosti i neočekivanog.
Sladostrašće, druga zbirka Asje Bakić, puno je narativnih poslastica u vidu trilersko-misterioznih, feminističkih i ekoloških avantura, a sadrži i reinterpretacije klasika, bilo mitova ili književnih dela. Međutim, možda je za Mesec ponosa najznačajnije istači priču „Dorica Kastra“ u kojoj Bakić preispituje teme poliamorije i braka. Autorka gradi svet u kom su poliamorični brakovi norma, a čitalačka publika prati četvoro supružnika dok oni biraju petog člana za kog se nadaju da će im smiriti tenzije koje su se skorije javile u njihovom braku. Naročiti kvalitet ove priče ogleda se u sudaru utopijskog i distopijskog. S jedne strane, svet „Dorice Kastre” može delovati kao pozitivan svet u kom su slobodna ljubav i poliamorija prihvaćene. Međutim, Bakić nam daje i razloge da svet priče tumačimo i kao dosta mračniji – svaka bračna zajednica mora ministarstvu kao „poreze” da dostavlja snimke svojih seksualnih odnosa koji će potom biti javno dostupni; a alternativa je da seksualnu intimu zadrže za sebe, ali moraju bez prekida snimati sve ostale trenutke svog života, osim odlaska u toalet. Sladostrašće nam retko kad nudi jednoznačne odgovore i lake moralne poruke, već začudne svetove sa kompleksnim moralnim koordinatnim sistemima.
Erotikom i njenim mračnim stranama Bakić se bavila i u priči „Sljepilo“ u kojoj protagonistkinja ostaje bez vida nakon što masturbira u sobi sa statuom Isusa Hrista na zidu. Junakinja priče ne uspeva da povrati vid nakon mnogobrojnih molitvi i odlazaka u manastire, crkve i ostale verske instutucije, ali je na kraju sestra odvodi na veštičju planinu gde njih dve izvrše drevni ritual prizivanja veštica uz pomoć kojih junakinja ponovo progleda. „Sladostrašće je knjiga koja bi gorela na lomači da se nepodobne knjige i dalje spaljuju”, rečenica je Asje Bakić koja je bezbroj puta citirana u kritikama baš zato što odlično opisuje pobunjenički stav ove zbirke.
Autorkina debitantnska zbirka priča Mars, koja je ostvarila veliki uspeh u engleskom prevodu na američkom tržištu, još je mračnijeg tona, a čest lajtmotiv je satiričko preispitivanje profesije pisanja. Zbirka počinje pričom „Izlet na Durmitor“ u kom protagonistkinja priče, inače spisateljica, u podezmlju zagrobnog života dobija zadatak da napiše knjigu priča. S obzirom da je uspešno izvršila zadatak, dobija obećanu nagradu – vraća se u svet živih u hordi zombija koje predvodi Petar Petrović Njegoš. Druge priče donose drugačije bizarne avanture spisateljica, poput priče Asja 5.0 u kojoj je glavni lik kloniran.
Mars i Sladostrašće odlična su štiva za proslavljanje queer formi književnosti i uranjanje u dubine „nove bizarnosti“ u kojoj je začudnost podrazumevana, a reč ’normalno’ ne poseduje značenje.
***
Ovaj tekst originalno je objavljen u Vogue Adria (jun 2024). Sve tekstove koje smo pisale za Vogue Adria pogledajte klikom na tag dole, ili ovde.