U ovom broju putujemo od Istočnog Berlina do crnogorske obale. Idemo od Nemačke Demokratske Republike pred sami pad Berlinskog zida, pa sve do Crne Gore u već nekoliko decenija starom postsocijalizmu. Od Kairosa Dženi Erpenbek do Kalibana Anđele Bulajić. Iako naizgled nespojivi svetovi, geografije i vremenski periodi, pažljivijim pogledom vidimo pregršt poveznica, uzročno-posledičnih, asocijativnih, analognih. Kairos prikazuje nadolezeću transformaciju koja menja tok istorije, a Kaliban prikazuje jedan isečak iz nastavka te istorije. Interesantno je i da se oba romana formiraju oko poznatih simboličkih figura: Kairos je u antičkoj grčkoj mitologiji bog srećnog trenutka i iznenadne mogućnosti, Kaliban je polučovek, polučudovište iz Šekspirove drame Bura. Najzad, dva romana povezuje i prikaz emancipatorskih transformacija glavnih junakinja, njihovo suočavanje i nošenje sa istorijskim promenama u kojima su se našle.
***
Kairos Dženi Erpenbek smešten je u privilegovanom svetu kulturne elite Istočnog Berlina u drugoj polovini 80-ih godina. Počinje slučajnim susretom 19-godišnje Katarine i 53-godišnjeg Hansa, verovatno najdramatičnijim (ili najdrastičnijim) ljubav-na-prvi-pogled trenutkom u skorašnjoj književnosti. Strastvena i opsesivna ljubavna veza izmedju dvoje junaka jednako je primamljiva koliko i iritantna, jednako jeste i nije ljubav. Jedno od pitanja romana je i šta je taj odnos. Kao i svaka talentovana spisateljica, Erpenbek ne ispisuje odgovor nego konstruiše teško i slojevito, možda čak i polarizujuće pitanje. Hans prema Katarini zauzima ulogu učitelja, upoznaje je sa BDSM fantazijama koje ona svesrdno ispunjava, u svojoj ljubomori postaje emotivno okrutan – ipak, teško bi bilo jednoznačno okarakterisati Hansa kao nadmoćnog. Štaviše, kako radnja odmiče njegova pozicija izaziva sve više sažaljenja, što je dodatno pojačano njegovim nesnalaženjem u novim okolnostima nakon pada Berlinskog zida.
Ljubavna priča ni u jednom trenutku nije sve – istorijski kontekst u kom se odvija je svuda oko nje, na nepredvidljive i neobične načine. Tu je već reč o stilskom umeću Dženi Erpenbek, u poetičnim rečenicama, u kreativnim ali i ne-kauzalnim aluzijama i analogijama između ljubavnog odnosa i sveta van njega, u kreiranju atmosfere koja je i erotična i klaustrofobična. Ova klaustrofobija jednako odgovara teskobnom odnosu Katarine i Hansa, koliko i nadolazećoj promeni ekonomskog i političkog sistema, zapravo celog sveta kom su likovi romana pripadali i u sklopu kog su gradili svoje živote.
Kairos je, zapravo, jednako ljubavni roman koliko i istorijski roman i roman sećanja, nemačkog sećanja na razočarane utopijske ideale Istočne Nemačke, jednako originalan u svim svojim aspektima. Kompleksnost ljubavnog odnosa odgovara kompleksnosti života u Istočnoj Nemačkoj, koji uključuje sve ono čime danas definišemo i etiketiramo ovu zemlju: zatvorenost, cenzura i nevine žrtve. Ipak, ovo je samo jedna strana priče. Roman pruža osvežavajuću istočnonemačku perspektivu koja se suptilno, ali i oštro suočava sa zapadnonemačkim snishodljivim idejama o toj zemlji, i zapadnom manjku samosvesti spram kulture konzumerizma i brutalne nejednakosti koja dovodi do nevinih žrtava beskućništva.
Hans i Katarina simbolišu dve generacije, dva odnosa prema nemačkoj prošlosti i budućnosti, iako kontrasti nisu kičasto prenaglašeni. Hans gubi svoje mesto u društvu, kao i desetine hiljada drugih radnika u kulturi, zbog gotovo okrutnog načina na koji Zapadna Nemačka nameće svoje zakone i vrednosti na Istočnu. Katarina, s druge strane, još uvek mlada, ima vremena da se prilagodi novom svetu, iako ga dočekuje zazorno i razočarano. Ključni znak njene spremnosti na novi život jeste i konačna izgradnja samostalnosti spram Hansa, gubitak iscrpljujuće submisivnosti njegovim željama i mislima.
***
Priča o Adi Bojani iz ugla mlade sezonske radnice Asje koja na ostrvo dolazi sa naivnom idejom da je pred njom ludo leto zabave okosnica je prvog romana crnogorske autorke Anđele Bulajić Kaliban. Ispostavlja se kako je sve ono što pripovedačica isprva zamišlja kao lagodno i lagano, u stvari mnogo zapetljanije nego što se to na prvi pogled čini. Esencijalni rad održavanja higijene pripovedačica i njene koleginice obavljaju u teškim uslovima, sa minimumom resursa i maksimumom eksploatacije. Sunčane plaže čine samo jedan deo ostrva, kojem su kontrastirane duboke senke i mrak. Naspram usputnog vremena koje turisti provode na adi jeste duboki, tajni život ostrvskog ekosistema.
Radnja romana smeštena je u period kada se nad ostrvom sve brže nadvijaju oblaci još jedne transformacije. Ada Bojana je ostrvo nastalo na ušću reke Bojane u Jadransko more veštačkim putem, po legendi nakon što se u blizini dva manja ostrva nasukao brod „Merito“. Taloženjem rečnog nanosa priroda je napravila ostrvo. Najveću transformaciju ada je doživela u doba socijalizma kada su izgrađeni turistički kapaciteti. Međutim, poslednjih godina Ada Bojana, kao i šire Ulcinj i celo primorje pod pretnjom su tzv. investitorskog urbanizma. Ljudsko delovanje u cilju brze zarade ozbiljno narušava prirodnu ravnotežu, što po principu poluge prouzrokuje odgovor sa druge strane u vidu sve ekstremnijih pojava, bilo da su u pitanju poplave ili suše, natprosečno visoke ili niske temperature. Asjin put odrastanja i samootkrivanja odvija se u toj napetosti između čoveka i prirode. Od početne lakomislenosti do duboke introspekcije, od nesnađenosti do otkrivanja svog mesta u širem poretku stvari, to je put Asjine promene.
***
Ovaj tekst originalno je objavljen u Vogue Adria (april 2026). Sve tekstove koje smo pisale za Vogue Adria pogledajte klikom na tag dole, ili ovde.